Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica čovekovog uviđanja da se mnoge stvari u prirodi dešavaju i bez njegove volje odnosno pod uticajem Više sile. Razlikujemo dve vrste religija, politeističke religije - verovanje u više bogova i monoteističke religije - verovanje u jednog boga.

Politeizam je karakterističan za stare, paganske religije koje su obilovale ritualima. Najznačajnije stare religije su bile politeističke (egipatska, starogrčka, rimska, ...). Gotovo svi narodi na tlu Evrope su pre primanja hrišćanstva ispovedali razne paganske religije. Iako su politeističke religije po nastanku starije od monoteističkih, danas su gotovo iščezle, izuzetak su hinduizam i plemenske religije afričkih naroda.

Za monoteističke religije je karakteristično verovanje jednog boga, i to je osnovna razlika u odnosu na politeističke religije. Ove religije nastale su u periodu od šestog veka pre nove ere do sedmog veka nove ere i u načelu se ne ograničavaju na jedan klan, pleme, narod ili državu, već su nadnacionalne i univerzalne. Bitno obeležje ovakvih religija jeste da su to otkrivene religije, odnosno njih su osnovali proroci, čije stanovište se temelji u stavljanju duhovnog aspekta iznad telesno-čulnog. Sve monoteističke religije su soterološke što znači da je prorok koji je utemeljio religiju, u isto vreme i spasilac, izbavitelj naroda.

Hrišćanstvo je monoteistička religija stara dve hiljade godina, po kojoj se i računa vreme naše ere. Začeto je u zemlji Izrailja i zasnovalo se na Bibliji (Starom Zavetu) na koju se nadovezao Novi Zavet (Jevanđelja o životu i učenju Isusa Hrista o dolasku Carstva Božijeg). Hrišćani su, dakle, oni koji veruju u Isusa Hrista, kao Božijeg poslanika i slede ga, kroz svoje zajednice koje se zovu crkva. Hrišćanstvo je najbrojnija svetska religija sa oko milijardu pripadnika u skoro svim delovima sveta. U prvih hiljadu godina Hrišćanstvo je imalo jedinstvenu istoriju, a onda se ona razvijala u tri glavna ogranka: rimokatolicizam, pravoslavlje i protestantizam, odnosno u tri istoimene konfesije. Pravoslavlje je ostalo dosledno ortodoksnom učenju. Rimokatolicizam je stekao religiozne redove (jezuite, franjevce, dominikance i benediktance). Protestantizam je pak stekao na desetine podgrupa i novih crkava.

Islam religija koja potiče od učenja islamskog proroka Muhameda iz VII veka n.e. Zasniva se na veri u jednog Boga- Alaha, predodređenost ljudske sudbine, nagradu za dobra dela i kaznu za loša , sudnji dan i vaskrsenje mrtvih. Sveta knjiga muslimana je Kuran, i sastoji se iz 114 poglavlja (sura).U svetu ima 1.8 milijarde muslimana, što čini islam drugom najvećom religijom posle hrišćanstva. Osnovne obaveze svakog muslimana su vera u Alaha kao boga i Muhameda kao njegovog poslanika, molitva pet puta dnevno, post u mesecu ramazanu, davanje milostinje i hodočašće u Meku tj.Hadžiluk bar jednom u životu. Gotovo svi muslimani pripadaju jednoj od dve glavne islamske struje: sunitima (85%) ili šitima(15%). Islam je preovlađujuća religija na Srednjem istoku kao i državama Afrike i Azije.

Judaizam propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog boga, oca svih ljudi. Ovaj bog predstavlja sveukupnost moralnih savršenstava i od ljudi zahteva ljubav i pravednost. Ime ovog boga je Jahve (ili Jehova). Jevrejska religioznost ispoljava se u poslušnosti prema „božanskom zakonu“. Ovaj zakon sadržan je u Starom zavetu, odnosno u hebrejskoj Bibliji. Pored Tore za verski život Jevreja posebno je važan Talmud (hebrejski: učenje). Talmud je velika jevrejska zbirka posle-biblijskih tumačenja Starog zaveta, obrednih pravila, pravnih propisa, priča i izreka. Sastoji se iz dva dela: Mišina (tekst učenja) i Gemara (objašnjenje učenja). Osnivač jevrejske religije je Mojsije oko 1225 god.p.n.e. i on zauzima prvo mesto među osnivačima religija. Sinagoga je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u judaizmu, a Rabin (hebrejski: moj učitelj) je jevrejski sveštenik.

Hinduizam Jedna od najstarijih i najrazrađenijih svetskih duhovnih tradicija i ovu religiju danas ispoveda više od četiri petine stanovništva Indijskog potkontinenta. Zapad je dugo pogrešno razumevao njegove mnogobrojne nivoe i složenost, počev od mističnog brahmanizma drevnih spisa i bogova i boginja seoskih kultova, do strogosti jogina i učenja gurua. Nepostojanje jedne središnje figure, kao ni jedine, glavne knjige svetih spisa, omogućavaju mu da se prilagodi potrebama višeslojnog društva u svetu brzih promena. U mnoštvu savremenih reformatora hinduizma najčuveniji je Mohandas Gandi.

Konfučijanizam Osnovan pre 2.500 godina u Kini, konfučijanizam je predstavljao sistem etičkog ponašanja i društvene odgovornosti, a razvio se u jednu od velikih duhovnih tradicija Istoka. Kao takav, odigrao je veoma važnu ulogu u razvoju kineske civilizacije tokom vekova. Takodje je imao i značajan uticaj na druge azijske kulture, uključujući kulture Vijetnama, Koreje i Japana.

Taoizam je jedna od velikih religioznih tradicija nastalih u Kini. Za razliku od velikih zapadnjačkih religija, taoizam nema jednog boga ni proroka osnivača. Jedno od glavnih verovanja taoizma je da svaka osoba treba da sledi sopstveni put ka Tao-u, ili „životnom putu”. Univerzalan, a ipak veoma lične prirode, taoizam je imao značajnog uticaja na duhovni život mnogih kultura, kako u Aziji, tako i širom sveta. Za neke ljude, taoizam je predstavljao bekstvo od drugih komplikovanijih religija.

Šinto, religija nastala još u praistoriji, objašnjava šta to znači biti Japanac. Mnogo manje formalna religija, a više duboki izraz načina života, šinto religija, sa svojim ritualima, tradicijama i vrednostima umnogome je oblikovala japansku kulturu. Za razliku od drugih velikih svetskih religija, šinto religija nema svog osnivača niti neku centralnu figuru, koncept velike sile i neku određenu svetu knjigu. Umesto toga, od ljudi se očekuje da žive u skladu sa voljom kamija ili duhova, koji se nalaze svuda u prirodi. Pravilo je da se ljudi ne priključuju šinto religiji na neki formalni način, oni se rađaju okruženi njom i s njom odrastaju.

Budizam - Jedna od najvećih svetskih religija današnjice, razvio se iz života i misli Sidarthe Gautame, kasnije nazvanog Buda, koji je živeo u Indiji pre oko 2.500 godina. Ističući univezalnost patnje u neprekidnom nizu ponovnih rođenja na „točku života”, budizam celom čovečanstvu nudi oslobađenje od patnje prevazilaženjem želje i dostizanjem nirvane, prosvetljenja.

Sikizam, najmlađa od velikih religija sveta, nastala je pre otprilike petsto godina u severnoj Indiji. Siki, sledbenici mistika Nanaka koji je živeo u šesnaestom veku, veruju da, za razliku od Boga u hrišćanstvu, judaizmu ili islamu, Vrhunska Stvarnost u osnovi sikizma ne predstavlja u tolikoj meri biće koliko bezobličnu silu koja se nalazi iznad svega i istovremeno u svemu. Sikizam, po mnogo čemu, predstavlja religiju našeg doba. Njegovi sledbenici odbacuju podele na društvene klase i rase i naglašavaju važnost služenja zajednici i porodici.

                                                                                                                                                                                Priredila: Milena Milutinović