Putovanja u savremenom svetu su sve učestalija, duža i raznovrsnija. Razlozi putovanja su različiti, ali uglavnom su poslovni, društveni, turistički/rekreativni i humanitarni. Razdaljine su sve veće pa samim tim nameće se i potreba za sve većim brzinama putovanja. Avion se zato smatra, kao najbolje prevozno sredstvo, koje zadovoljava najveći broj potreba putnika.

Na žalost putovanja pored znatnog zadovoljstva, susret sa novim predelima, ljudima, kulturama i običajima, nose i određene rizike po zdravlje putnika o čemu se mora voditi računa, kako bi smanjile posledice izlaganja „stresu putovanja avionom“.

U ovom tekstu nakratko ćemo se pozabaviti „stresom putovanja avionom“ jer je on još uvek velika nepoznanica za većinu putnika iz Srbije.

Unazad 70 godina nauka se bavi problemom stresa, ali i dan-danas je teško dati potpunu definiciju stresa. Naime stres je odgovor našeg organizma na nastalu promenu, izraz emocija i različito ga tumače, lekari, biohemičari, psiholozi i dr. Za jedne je stres van organizma, nešto što deluje na organizam( poznato kao stresor). Za druge je stres, efekat, koji je stresor izazvao u organizmu.

Pre putovanja-letenja, putnici koji imaju zdravstvenih problema trebalo bi obavezno da se pregledaju i da poslušaju savete svojih lekara. Sposobnost za putovanje avionom- letenje zavisi: od stvarnog stanja bolesti, mogućnosti kontrole i lečenja tokom letenja, trajanja letenja i odredišta. Opšte je pravilo da bolesni kod kojih se očekuje pogoršanje pod uticajem stresora-uslova u toku leta, NE LETE!
Odluka da putnik sa zdravstvenim problemom ipak može da koristi avion kao prevozno sredstvo može imati ograničenja: medicinski kiseonik-O2, obavezna pratnja, i ostalo. Aviokompanije imaju svoje SPECIJALNE SLUŽBE za potrebe ovih putnika. Za korišćenje je obavezno ranije kontaktirati aviokompaniju i očekivati naplatu. Svaka aviokompanija u svetu ima neku mogućnost pružanja MEDICINSKE POMOĆI. Najčešće su to stjuardese, koje su edukovane za pružanje “Prve pomoći”. Postoje i specijalni medicinski kompleti u avionu. Srećom lekari često putuju avionom. 1991. godine od svih medicinskih akcidenata, koji su prijavljeni tokom putovanja avionom u 85% slučajeva nalazio se lekar u avionu kao putnik.

DA LI SE DEŠAVA SMRT U PUTNIČKOM AVIONU?
U periodu od 1977-1984, IATA (120 Aviokompanija) je objavila:
42 aviokompanije je prijavilo ukupno 577 smrti; 0,31 na milion putnika; 125 na milijardu kilometara; 25,1 na milion poletanja; 66% muškarci, prosečno 53,8 godina; 77% prijavilo zdravstvene probleme, lekari su pružali pomoć u 43% slučajeva; 56% smrti su bili vezani za srčane probleme, iznenadna, neočekivana smrt je u 63% uslovljena srčanim poremećajima.
Bolja obuka i oprema bi sigurno smanjila incidencu smrti, ali ključ prave prevencije je dobra pretpoletna procena sposobnosti za putovanje od strane vazduhoplovno-medicinski dobro informisanog lekara.



KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA
Kada se može putovati avionom: Ko leti mora da ima uvek lekove sa sobom. Osigurati dovoljnu količinu lekova za ceo put koji se uvek nose u ručnom prtljagu,imati sa sobom posebnu listu lekova koji se koriste, uključujući doze i način uzimanja, podesiti razmak između doza, kako bi se terapija prilagodila prelasku kroz vremenske zone,imati sa sobom poslednji EKG snimak.
Angina pektoris, sa lekovima - DA PUTOVATI AVIONOM, PTCA (Perkutana Transluminalna koronarna angioplastika) NEZNATAN RIZIK, posle 1-2 nedelje, pace – maker i cardio-verter defibrilator, ne bi trebalo da bude problema, ali zbog interferencije sa elektronikom, konsultovati lekara u vezi sa tipom uređaja. Ako pacijent ima Pace-maker, nositi kartu i podatak da li se EKG radi sa ili bez magneta, kontaktirati aviokompaniju za mogućnost upotrebe O2 , posebne dijete, invalidskih kolica.
Stari IM, sve dok nema znakova teške angine ili slabljenja funkcije leve komore MOGU PUTOVATI AVIONOM.

Kada se ne može putovati avionom: Nestabilna angina – NE PUTOVATI AVIONOM!
Nekomplikovan infarkt miokarada (IM) – najmanje 3 nedelje posle IM, dok se ne vrati uobičajenim aktivnostima i ne proceni pozitivno na ergometriji, NE PUTOVATI AVIONOM!
Komplikovani infarkt miokarada- IM, sve dok ne postane klinički stabilan (NE PUTOVATI AVIONOM najmanje 6 nedelja)!
Teška srčana dekompenzacija je kontraindikacija za putovanje (III i IV stepen može uz primenu medicinskog kiseonika).
U ostale kardiovaskularne kontraindikacije za putovanje avionom su: nekontrolisana hipertenzija, prve dve nedelje posle “bypass-a”, cerebrovaskularni akcident, nekontrolisana komorska i pretkomorska tahikardija, Eisenmenger-ov sindrom, teška simptomatska oboljenja srčanih zalistaka.
Slobodno zatražiti pomoć pri predaji prtljaga, osigurati prevoz na aerodromu, osigurati svež nitroglicerin na dohvat ruke, koristiti koronarne dilatatore i aspirin po uputstvu svog lekara.

PROBLEM TROMBOZE DUBOKIH VENA (TDV)
Uzrok može biti: spoljašnji (uslovi vezani za samo putovanje) - skučen položaj, nepokretnost, dehidratacija i dr.,unutrašnji (uslovi vezani za samog putnika) - prethodna plućna embolija, posttrombotički sindrom, hronična venska insuficijencija, koagulopatije, srčana oboljenja, maligna oboljenja i trudnoća.
Preporuke za prevenciju TDV:ne stavljati prtljag ispod sedišta,vežbati nogama u pravilnim intervalima, dok se sedi, prošetati po kabini, bar jednom u jednom satu, ne spavati u zgrčenom položaju, ne koristiti hipnotike, unositi dovoljno tečnosti, pre i tokom putovanja, ali izbegavati alkohol, lakša oboljenja gde samo otiču noge – elastične čarape ili elastični zavoji,srednje teška oboljenja sa poremećenom koagulacijom – pre i posle putovanja daje se supkutano heparin, veoma teška oboljenja (višestruke tromboze, prethodne plućne embolije) – kontinuirana anti-koagukantna terapija (kontraindikovano za trudnice). Ako ova terapija nije moguća, onda takvi pacijenti ne bi trebalo da putuju avionom.

PLUĆNE BOLESTI I PUTOVANJE AVIONOM
Savet lekara putnicima, koji nameravaju da putuju avionom zavisi od sledećih faktora:vrste, mogućnosti vraćanja i težine funkcionalnih promena bolesti pluća, procene tolerancije kabinske visine i sigurnosti putnika. Glavni izazov za lekara je da pravilno odluči koji bolesnik može da putuje uz korišćenje kiseonika, a da ima stvarne koristi?
Plućne bolesti:astma,hronična opstruktivna bolest pluća,bronhiektazije i cistična fibroza, intersticijalna bolest pluća,malignitet,neuromuskularne bolesti,infekcije pluća,pleuralni izliv,plućne vaskularne bolesti i dr.Ove bolesti obavezno moraju biti razmotrene od strane porodičnog lekara pre namere da se putuje avionom.

PORODILJSTVO I NEONATOLOGIJA
Putnički avion se ne smatra opasnom sredinom za normalnu trudnoću. Čak i mnoge aviokompanije, dozvoljavaju i stjuardesama da lete tokom prva dva tri meseca trudnoće.
PROBLEM nastaje u toku letenja kada usled turbulencije može da se javi trauma: tada treba ostati vezan sve vreme(ne preko stomaka), otoci nogu (materica pritiska v. Cavu inf.), šetati često, anemija – korigovati.

UTICAJ LETENJA NA UHO, NOS I GRLO
Zbog promena barometarskog pritiska tokom letenja, otvori kroz koji se ventiliraju, srednje uvo i sinusi moraju biti otvoreni. Zato akutna zapaljenja gornjih disajnih puteva su apsolutna kontraindikacija za letenje. Buka ima svoj uticaj na slušni aparat.
Prevencija uticaja letenja na uvo, nos i grlo:Žvakaća guma, kapi za nos, Valsalva manevar, za bebe cucla i sisanje, smanjiti pojačalo na slušnom aparatu.


UTICAJ LETENJA( PUTOVANJE AVIONOM) KOD RAZNIH HIRURŠKIH STANJA
Danas je veoma česta pojava da putnici lete avionom na udaljene destinacije zbog raznih hirurških intervencija ,a najčešće iz materijalnih razloga odmah se vraćaju svojim kućama. Povratak bi trebalo obaviti samo kada je stanje stabilno kod putnika.Anestezija nije kontraindikacija ( osim spinalne anestezije, kada treba biti obazriv da nije zaostao gas u cerebrospinalnoj tečnosti). Treba uvek imati na umu da je u postoperativnom toku povećana kiseonička potrošnja;krvarenje(kontrola hematokrita (Hct) i hemoglobina (Hb) koji mora biti veći od 8.0 g/L)

Zaostali gasovi u šupljinama:Poseban značaj imaju intervencije sa otvaranjem grudnog koša (najčešće se radi o pacijentima, koji imaju smanjenu plućnu rezervu, pušačima i hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću) – mogu da lete ako je PaO2>70 mmHg na zemlji;prethodno radiografski proveriti da nema zaostalog gasa.

Kod svih hirurških pacijenata, voditi računa o mogućnosti širenja gasa zarobljenog u šupljinama i vremenu da li se uspeo resorbovati (gastrointestinalne, neurohirurške, otološke, oftalmološke i druge hirurške intervencije)

PSIHIJATRIJA
Putnici sa ovim bolestima, značajni su jer mogu doživeti naglu inkapacitaciju sa demencijom, ali i opasnim rušilačkim ponašanjem;lekar, koji donosi odluku o njegovoj sposobnosti, morao bi da koristi iskustvo i saznanja o stresu koji ide sa putovanjem avionom;jedno pravilo treba imati uvek na umu: nikad ne prepisivati lek za putovanje ako pacijent taj lek nije ranije uzimao;bolesnici, čije je ponašanje nepredvidivo, agresivno, logoroični, narušavaju red, ne bi trebalo da lete;bolesnici, koji su pod kontrolom lekova i u pratnji poznate osobe, mogu da lete.

NEUROLOGIJA
Pacijenti sa čestim epileptičnim napadima, koji se ne mogu kontrolisati ne bi smeli putovati avionom;posle cerebrovaskularnih insulta (šlog) putovanje avionom je prihvatljivo tek kada se stanje stabilizuje i kada putnik ima dovoljnu pokretljivost.

KINETOZA (Bolest kretanja)
Nije tako česta danas kao kada su bili elisni avioni;dobra je prevencija sa histaminskim preparatima ako se daje 30’ pre putovanja i eventualno se kasnije dodaje na 4 sata (ako je potrebno);nastaje problem ako imamo putnika sa imobilizacijom donje vilice, žicom za gornju vilicu, kada dođe do povraćanja, tada se moraju imati pri ruci makaze za presecanje žice.

ANEMIJA
Opasno, kada je hemoglobin (Hgb) < 8,5 g/L;vrtoglavica;nesvestica.Pri ruci obavezno imati i primeniti medicinski kiseonik kada je to potrebno.

SPORTSKI TURIZAM – RONJENJE i Dekompresivna bolest
Ronioci koji rone svaki dan jednom dnevno, moraju da sačekaju najmanje 12 sati pre penjanja na visinu/letenja.; ronioci koji rone svaki dan više puta dnevno, moraju da sačekaju i više od 12 sati pre penjanja na visinu/letenja, najbolje da ostave dan pre letenja za neku drugu zabavu.

ŠEĆERNA BOLEST
Putnici sa dijabetom moraju da se pridržavaju posebnih obroka i da uzimaju lekove pravovremeno; ovo nije problem za one, koji uzimaju oralne antidijabetike ,ali je značajan problem za INSULIN ZAVISNE BOLESNIKE. Oni moraju da imaju posebne programe kako to da rade.

DIJAREJA
Putnička dijareja je problem za bilo kojeg putnika, ali je poseban za one koji idu u nerazvijene zemlje sveta, gde se inače očekuje da 50% dobije dijareju.

PRELOMI
Predstavljaju problem zbog problema sa komforom,sa pneumatskim udlagama i problema sa nekretanjem.
“Jet Lag”
Simptomi (umor, teškoće sa spavanjem, pospanost preko dana) sve je posledica desinhronoze između unutrašnjeg časovnika i stvarnog vremena. Brzim prolaskom kroz vremenske zone dolazi do konfliktnih informacija za koje je odgovoran Melatonin hormon hipofize.

OFTALMOLOŠKA STANJA
Putnici sa glaukomom, koji je pod dobrom terapijom mogu da putuju avionom.
Moglo bi se ukratko zaključiti da je avion najkomfornije i najbrže prevozno sredstvo danas, ali da osobe koje imaju hronične bolesti i starije osobe pre odlaska na put trebalo bi da se konsultuju sa svojim doktorom i da se strogo pridržavaju dobijenih saveta. Osobe koje su u akutnoj fazi bolesti,a primorane su da putuju avionom moraju biti adekvatno tretirane i zbrinute od strane stručnih lica odgovarajuće avio kompanije. Tek tada se ovim putnicima može poželeti srećan put ili BOUN VOYAGE !!!