Prema rečima stručnjaka problem nastaje, jer se posle dužeg rada na računaru oko odvikava od brzog fokusiranja predmeta na većoj udaljenosti, pa time gubi na elastičnosti. Takođe, oko se pokreće izuzetno često, ali kratko fokusirajući predmete koji su međusobno udaljeni par milimetara. Tako nastaje premor očnih mišića, pa oko počinje da realne predmete posmatra intuitivno bez svih detalja, skoro kao kroz maglu.
|
Da bi se posledice sprečile moguće je preduzeti nekoliko koraka, ako se već ne može pobeći od rada ispred monitora. Najpre se radna prostorija mora ravnomerno osvetliti, što je davno otkriveno rešenje i kod učenja iz knjiga. Takođe, nije dovoljno samo podesiti najveću rezoluciju na monitorima, već se mora postaviti i najveće moguće “rifrešovanje” ili obnavljanje slike. Ne manje od 75 herca. Istovremeno, kontrast boja mora biti podešen tako da najmanje zamara oko, što važi i za osvetljenost.
Stručnjaci preporučuju i da monitor računara treba biti udaljen 45-60 santimetara od očiju, kao i da ekran bude tačno ispred. Sunčeva svetlost ne bi smela da se reflektuje sa ekrana, jer i to oštećuje vid. Zato ekran treba okrenuti od prozora, a ako je to nemoguće, refleksiju onemogućiti roletnama ili zavesama. Naprezanje očiju se može smanjiti ako se posle svakih sat vremena provedenih pred ekranom napravi pauza od pet minuta. Stručnjaci takođe savetuju, da dok se gleda u računar, trepće što češće jer to oči oblaže suzama, a poznato je da gledanje u monitor prouzrokuje njihovo sušenje i crvenilo.
RADOVAN BIBIĆ
|
