Stanovništvo u Srbiji u proteklih nekoliko godina sve se češće odlučuje na dogogodišnje kreditno zaduživanje kod banaka. Cilj je svima isti, da obezbede sebi jedan deo egzistencije koji do sad nisu mogli da priušte. Kako je kupovina automobila ili kućnih aparata postala svakodnevica, na scenu su stupili stambeni krediti. Važno je imati dom, što često ide u prvi plan bez obzira na veliko zaduživanje i velike rate za kredite. I to na višedecenijske rokove otplate. Sa druge strane, oni koji se odlučuju na kredite rukovode se motom da bolje plaćaju banci za svoj stan, nego stanodavcu kao podstanari.
Međutim, banke ne sede skrštenih ruku pa tako nude različite kredite, s obzirom na različite potrebe stanovništva na našem tržištu. Ipak, svima je zajedničko to da se u borbi za svakog građana hvale olakšanom i brzom procedurom izdavanja kredita, fleksibilnošću i prilagođavanju potrebama uzimaoca kredita, ali i “najpovoljnijom kamatom, najmanjim učešćem i simboličnom provizijom”. Više nije toliko bitno ni ko će biti žirant, pa tako sada kao jemstvenici dolaze i rođaci, već zadužene osobe, a tu su i hipotekarni krediti.
Iako se krediti otplaćuju u dinarima, dobro je znati da su oni uglavnom vezani za stranu valutu. Valjda zato što naš čovek uvek više veruje drugome i drugoj zemlji nego nama samima.
Između ostalih, kreditiranje podstiče i država takozvanim subvencionisanim kreditima. Tako je budžetom za 2008. godinu predvidela oko 3,5 milijarde dinara za subvencionisanje stambenih kredita. Deo novca je namenjen za subvencije kredita vojsci i prosveti, dok je preostalih 1,95 milijardi dinara namenjen građanima mlađim od 40 godina. RADOVAN BIBIĆ