 |
|
|
 Muške stvari |
 |
On je nova nada domaćeg fudbala, a mi ćemo pokušati da vas upoznamo sa njim. Igra u FK “Rad”, u pauzi između treninga specijalno za No1 Ivan (22) priča o svojim počecima, o tome gde izlazi, o svojoj devojci, a kaže da kada zatreba zna da se snađe i u kuhinji.... Ne zna kako će se njegova karijera odvijati, ali ono što sigurno zna je da mu je najveći cilj u životu da da svoj maximum.....
No1: Kada su bili tvoji počeci, što se tiče fudbala, i gde si tada trenirao?
IO: Počeo sam da treniram kada sam imao sedam godina u fudbalskom klubu “Letnjikovac” u Šapcu. Tamo sam proveo dosta vremena, a pre pet i po godina sam došao u Beograd.
No1: Tada si odmah počeo da treniraš u Radu?
IO: Da, počeo sam odmah da igram u Radu u mlađoj kategoriji, pa posle toga u omladincima. Sa 17 godina prešao sam u prvi tim, a od osamnaeste imam i profesionalni ugovor sa Radom.
|
 |
|
No1: Šta smatraš svojim najvećim uspehom do sada?
IO: Postoji dosta dobrih utakmica što se tiče moje igre, ali možda bih kao najveći uspeh mogao da izdvojim učešće u omladinskoj reprezentaciji Srbije. Tada smo se kao reprezentacija, posle dužeg vremenskog perioda, od oko desetak godina, kvalifikovali na Evropsko prvenstvo.
No1: Koji odnos talenat-rad misliš da je potreban za uspeh?
IO: Talenat je sigurno potreban ali možda nekih 10-20% , sve ostalo je rad i upornost. Mnogo truda i treniranja je potrebno da bi se uspelo. Svakim danom treba da budemo sve bolji, a talenat sam po sebi, bez upornosti, ne znači mnogo.
No1: Kako izgleda jedan tvoj dan?
IO: Trenige imam, zavisi od rasporeda utakmica, jednom ili dvaput dnevno. Upisao sam DIF , smer sportski trener, tako da dosta vremena posvećujem obavezama na fakultetu. Slobodno vreme koristim da se vidim sa prijateljima ili za odmor i relaksaciju.
No1: Gde izlaziš?
IO: Uglavnom po kafićima, neke mirnije varijante. Mnogo puta pred utakmice smo u karantinu, tako da ne izlazim toliko često “do zore”. Kada se ukaže takva prilika obično odem sa društvom do Akapulka.
No1: Šabac je tvoj rodni grad. Da li možeš da napraviš neku paralelu između Beograda i Šapca? Šta više voliš tamo, a šta ovde?
IO: Beograd je mnogo veći grad od Šapca, mnogo više ljudi, događaja... I šanse što se tiče fudbala, mnogo su veće ovde. S druge strane Šabac je moj grad, tamo su mi roditelji, devojka, jako veliko društvo... Svaki slobodan dan koristim da odem tamo.
No1: Možda na razočarenje naših čitateljki upravo si nam otkrio da imaš devojku!?!
IO: Da. Devojka mi je iz Šapca, zove se Slađa. Zajedno smo tri i po godine. Do skoro je i ona živela u Beogradu, zbog obaveza u školi, ali sada je završila školu pa se vratila tamo.
No1: U čemu se najprijatnije osećaš, kakvu garderobu voliš?
IO: Uglavnom se oblačim sportski, a kada je ozbiljnija prilika gledam da to bude neka sportska elegancija. Ne patim od firmiranih stvari, ali je kvalitet presudan.
No1: Kako se snalazis u kuhinji?
IO: Živim sa cimerom tako da “moram” da se snalazim. Nekad se hranim u restoranu, nekad je tu devojka pa ona sprema, ali postoje i one situacije kad sam nešto napravim. Nisu to nikakvi specijaliteti. Znam da spremim špagete, jaja na sve načine, a znam i kafu da skuvam... (smeh)
No1: Gde si sve putovao, i koja zemlja je ostavila najjači utisak na tebe?
IO: Bio sam u Francuskoj, Austriji, Sloveniji, na Kipru... Definitivno najači utisak na mene je ostavio Kipar. Klima je drugačija nego ovde, dosta je toplije, ima mnogo pabova koji rade 24 sata dnevno, jednom rečju uživanje.
No1: Šta smatraš svojim najvećim vrlinama i manama?
IO: Vrline su sigurno rad i upornost. Možda bih mogao da kažem i tačnost, zato što stvarno nikad nigde ne kasnim. Kao manu jednu, ali veliku izdvajam tvrdoglavost. Ne mogu da se setim ni jedne više!!!! (...smeh...)
No1: Da li čitaš knjige?
IO: Čitam kad imam vremena. Poslednje dve knjige koje sam pročitao su “Grabljivica” i “Dzet set” i baš sam se nasmejao. Uglavnom knjige koje čitam su opuštajuće i vesele. Ne volim “tešku” literaturu.
No1: Film kome se uvek rado vraćaš je...
IO: ...“Kad porastem biću kengur”. Inače volim sve domaće filmove, i uglavnom sam ih gledao po više puta. Što se tiče stranih obožavam komedije, a kao favorita bih izdvojio “American pie”.
No1: Da li si “dnevna” ili “noćna ptica”?
IO: Pa pošto imam dosta obaveza što se tiče fudbala više sam dnevna ptica. Uglavnom ustajem oko osam, a legnem oko dvanaest ili jedan. Ne mogu previše dugo da ostajem uveče zbog jutarnjih treninga, a kada imamo utakmice stvarno je potreban dobar san.
No1: Poslednjih godina u našoj zemlji aktuelni su veliki događaji poput Sabora trubača u Guči, Exit-a, ove godine smo imali i Evrosong. Da li pratiš takve manifestacije?
IO: Na Exit ne idem zato što ne slušam tu vrstu muzike. Prošle godine sam bio u Guči i stvarno je bilo fenomenalno. Trubači, pivo, dobro društvo i to je žurka koja traje 24 sata dnevno. Evrosong sam pratio i navijao za Jelenu naravno, iskreno nadao sam se boljem plasmanu ali i ovo je zaista fenomenalan uspeh.
No1: Kakvi su tvoji planovi što se tiče fudbalske karijere?
IO: Moj ugovor sa “Radom” traje još godinu dana. Posle toga sve zavisi od moje igre, da li će me ljudi tražiti ili ne. Možda produžim ugovor sa “Radom”, možda to bude neki drugi klub u našoj zemlji, a možda bude i nešto u inostranstvu. Moj zadatak je da dam svoj maksimum, pa ćemo videti kakvi će rezultati toga biti.
Intervjuisala: Ivana Todorović
|
|
|
 |
