Ko je bio Buda?
Potiče iz kraljevske porodice, rođen 563. godine na severu Indije. Kako je rastao u bogatstvu i luksuzu, otkrio je da materijalno bogatstvo nije neka garancija za sreću i odlučio je da potraži put do trajne ljudske sreće. Sa 29 godina je napustio ženu i dete i krenuo od jednog do drugog religijskog učitelja, kako bi učio od njih. Mnogo čemu su ga naučili, ali ni jedan nije znao pravi uzrok čovekove patnje i kako se ona može prevazići. Posle šest godina učenja, borbe i meditacije, doživeo je nešto što je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana je nazvan Buda - Probuđeni. Živeo je još 45 godina, tokom kojih je putovao po celoj severnoj Indiji podučavajući druge ljude onome što je otkrio. Imao je na hiljade sledbenika. Preminuo je u svojoj 80-oj godini.
Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja ili probuđenja. Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine koja se krije iza pojavne strane, napuštanje i prevazilaženje gneva, želje i neznanja i na kraju dostizanje oslobođenja od patnje, odnosno stanje blaženstva i unutrašnjeg mira, nirvane.

Šta je lamaizam?
Tibetanski budizam poznat kao lamaizam je poseban oblik budističkog učenja, karakterističan za Tibet i područje Himalaja, Butan, severnu Indiju, Mongoliju, severoistočnu Kinu i Rusiju . Tibetom vlada dalaj-lama što iz tibetanskog jezika znači “učitelj”. To je ime za sveštenika najvišeg ranga u postojećoj hijerarhiji. Veruje se da se posle smrti poglavara, dalaj-lame, duša pokojnika reinkarnira u telu nekog muškog deteta. Za određivanje naslednika postoji više metoda. Bira se dete koje ima neko karakteristično obeležje ili koje prepoznaje predmete preminulog lame. Izabrano dete se odvodi u Lhasu gde ga podučavaju ostali visoki lame. Tako je otpočelo nasleđivanje Dalaj-lame. Dalaj je mongolska reč koja znači ”okean”.
Pet pravila u budizmu:
Ne ubijaj ništa što je živo!
Ne kradi!
Nikada ne uzimaj alkohol, drogu ili duvan!
Ne jedi meso!
Ne laži!
U svojoj čuvenoj Kalama sutti, Buda kaže:
“Kalame, ne povodite se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljajima, niti za predrasudama o pojmu o kome je reč, niti zato što se po svemu čini da je tako, ni iz ubeđenja: “ Ovaj monah je naš učitelj.”... Tek kad se sami uverite: “ Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih čini i praktikuje donose blagostanje i sreću” , tek tada se upustite u njih i boravite u njima.” (A.I.188)

“Istina je da ne znamo šta imamo dok to ne izgubimo, ali je istina i da ne znamo šta nam nedostaje dok to ne nađemo”.
“Najsrećniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, već oni koji najbolje iskoriste ono što imaju”.

                                                                                                                                                                                Priredila: Biljana Durković