 |
|
|
 DR. u kućnoj poseti |
 |
 |
 |
 |
Da prolećno bujanje prirode ne donosi samo radosti, dobro znaju ljudi skloni alergijama. Sezonska alergija pogađa sve uzraste ne štedeći ni decu ni odrasle. Pripada grupi atopijskih poremećaja, zajedno sa alergijskom astmom i ekcemom.
Istraživanjem mape gena utvrđeno je da alergijska kijavica, astma i ekcem pripadaju istoj porodici naslednih bolesti. Prema statističkim podacima 70% obolelih od astme ima i alergijsku kijavicu, a 20-50% sa alergijskom kijavicom ima i astmu.
Više je uzročnika astme: u mnogim genima postoji zapis koji se aktivira u kontaktu sa izazivačem. Nekada je to virusna infekcija koja izaziva zapaljenski proces i lanac zapaljenja, a astma je zapaljivi hronični proces. Nekada su to alergogeni u ishrani, recimo emulgatori, označeni na proizvodima sa velikim E. Zatim grinje koje se nalaze svuda gde za njih ima hrane tj. epitela mrtvih ćelija koje se ljušte sa naše kože. Najviše ih ima u posteljini, mebl-štofu, tepisima i manje sunčanim prostorijama. Alergeni su i životinjske dlake, perje, hemijski proizvodi i pesticidi. U zavisnosti od sezone i godišnjeg doba razni poleni izazivaju alergije (trava, drveće i korovi).
Provokativni faktori astme mogu biti i psihičke prirode. Astma se ispoljava kašljanjem, zviždanjem u grudima, osećanjem teskobe i teškim disanjem. Usled smanjenog unosa kiseonika asmatičar se:
-oseća pospano,
-javlja se plavilo oko usana,
-često se i brzo zamara,
-javlja se “glad” za vazduhom,
-pojačava se rad muskulature grudnog koša,
-uvlače se međurebarni prostori.
Zanemarivanje tegoba je opasno, jer bolest uzima maha pa treba više napora i vremena da se obuzda. Kod odraslih je proces lečenja koji ne može da se vrati na staro, dok se kod dece upotrebom lekova, izbegavanjem alergena i fizičkim vežbama može povećati razvoj grudnog koša i sprečiti invaliditet.
Predispozicija za dobijanje astme se nasledjuje. Ako jedan roditelj ima astmu u 50% slučajeva, dete će je dobiti. Taj procenat se povećava na 75% ako su oba roditelja bolesna.
Astma je uporna bolest. Ima svoje faze pogoršanja i poboljšanja. Stalnim kontrolama i prevencijom (odstranjivanjem alergena iz najbližeg okruženja) uz lekove, mogu se ublažiti prorediti asmatični napadi. Asmatičar mora naučiti, bilo da je dete ili odrastao čovek da živi sa svojom bolešću normalno i kvalitetno, da je drži pod kontrolom disciplinovanim odnosom prema bolesti, urednom terapijom i dobrom saradnjom sa lekarom.
|
|
|
 |
