 |
|
|
 dr. u kućnoj poseti |
 |
 |
Alkoholizam je bolest koja zbog prekomerne, dugotrajne upotrebe alkoholnih pića dovodi do oštećenja svih organa i poremećaja svih čovekovih funkcija, psihičkih poremećaja i oštećenja moralnog ponašanja. |
 |
ZBOG ČEGA PIJEMO?
Čovekova potreba za opijenošću je večna. Mnogi konzumenti alkohola smatraju kako alkohol donosi osećaj opuštenosti i mira, koji ne mogu pronaći u sebi i svom okruženju. Često se kao razlog opijanja navodi kako uz pomoć alkohola konzument pokušava stupiti u kontakt sa svojim identitetom, sa svojim "ja", sa svojim osnovnim ciljem u životu i razlogom postojanja. Pod teretom neostvarenih želja, povezanih s potrebom i osećajima, čovek je u potrazi za osećajem postojanja i prisutnosti koji nas istovremeno oslobađa osećaja odgovornosti i krivice.
POSLEDICE...
Nažalost, konzumiranje alkoholnih pića može pokrenuti povlačenje u sebe, loše raspoloženje i rizična ponašanja. Usporavaju se pokreti i govor, a kod većih koncentracija alkohola dolazi do poremećaja vida, sluha i ravnoteže. U psihološkom smislu, učinci alkohola sežu do euforije i opuštenosti, do agresije ili depresije, menja stanje svesti, odnosno, dolazi do takozvanog suženja svesti.
PORODICA I OKRUŽENJE
Porodica i prijatelji, pre svega, moraju se prestati nadati da će alkoholičar jednog dana "piti manje" ili umereno, alkoholizam uvek napreduje. Više nego kod ostalih bolesti zavisnosti, dešavaju se fizički obračuni u porodici, maltretiranja, batine... Agresivni alkoholičar velika je opasnost za decu, bračnog partnera i ostale članove porodice.
LEČENJE
Što se pre otkrije, ili bolje rečeno spozna, veće su šanse za oporavak. Osoba koja odluči da prestane sa konzumiranjem alkohola, može potražiti pomoć u ustanovama koje se bave lečenjem alkoholičara. Izlečenje od alkoholizma vrlo je teško zbog recidiva. U praktičnom smislu to znači da alkoholičar nikada nije u potpunosti izlečen, nego uvek na njega vreba opasnost recidiva. Samo "skidanje" s alkohola nije dovoljno. Treba znati da alkohol u potpunosti nestaje iz organizma tek 3 do 6 dana nakon što je osoba koja puno pije prestala piti. Tada se može javiti apstinencijski sindrom, od poremećaja sna, vizuelnih i slušnih halucinacija, dezorijentisanosti, grčeva, epileptičnih napada, do napada straha, groznice i znojenja. Lečenje alkoholizma je složeno i u njegovom središtu je bolesnik i njegova porodica. Osnovni oblik lečenja je psihoterapija i socijalna terapija, dok se lekovi primenjuju isključivo u lečenju komplikacija alkoholne bolesti. U ranom oporavku od alkoholizma može se povremeno pomišljati na piće, posebno u trenucima stresa ili u vreme kada se inače pilo. Iako želja za pićem može postojati, to je prirodni podsetnik na godine opijanja i potpuno nestaje. Takođe su česte i promene raspoloženja, ali se i to vremenom smiruje. I zato je uloga porodice i prijatelja jako važna. Potrebna je pažnja i strpljenje, kao i upornost u lečenju i poseti klubovima lečenih alkoholičara gde se razmenjuju iskustva. Potpuno ostavljanje alkohola jedini je put do uspeha.
POSLOVICE O ALKOHOLU
* Za alkoholičara je jedno piće previše, a hiljadu pića nedovoljno!
* Ispijanje alkohola je vrlo korisno - za fabriku alkohola!
* Neko pije od radosti, neko pije od tuge, neko pije od jutra.
* Najpre čovek uzima piće, zatim piće uzima piće i na kraju piće uzima čoveka!
Priredila: Marija Petković
|
|
|
 |
