 |
 |
|
 NEŽNO LEPI |
 |
| |
Sigurna sam da ste mnogo puta uhvatili sebe kako zadivljeno na televiziji gledate izvajana tela brojnih plesača latino-američkih igara, rumbe, sambe, folklora, a da ne spominjem senzualnost i erotičnost pokreta trbušnih igračica koje, pa čak i nas žene, moram priznati, ostavljaju bez daha. Osim fenomenalno oblikovang tela, iznenadimo se i njihovom emocionalnom ravnotežom i inteligentnim odgovorima kojima nas još više oduševe. Divota!
Moram priznati da mi nije bila namera da priču o plesu započnem rečima hvale! Ne znam možda sam subjektivna, jer mi se još uvek vrzmaju u glavi slike senzualnih pokreta orijentalnih pleasačica!
Ako Gabrielle Roth kaže – „Pronaći svoj ples znači pronaći sebe na najtačnijoj i najkreativnijoj razdaljini.“, onda verujem da sam ja moju kreativnost usredsredila na pravi izbor ženstvenosti bez granica, neka to bude minimalna razdaljina koja će vas spojiti sa ovom pričom! |
|
| |
Skok u istoriju... |
Naziv trbušni ples potiče od francuskog izraza Dance Du Ventre, što znači "Ples stomakom". Ovaj ples se naziva još i "Orijentalni ples", odnosno "Ples istoka". Dok ga u Turskoj zovu "Rakkase". Orijentalni ples potiče sa više različitih meridijana. Tragovi postojanja ovog plesa mogu se pronaći u Mesopotamiji, gde su u hramovima pronađene gravure koje ocrtavaju nage plesače. Isti tip ovih gravura pronađen je i u egipatskim hramovima koji datiraju oko 1000 god. p.n.e., kao i u Grčkoj. Mnogi veruju da je ovaj ples nastao kao drevni ritual vezan za plodnost i rađanje deteta. Sveštenice su nekada bile takozvane "svete ljubavnice", koje su svojim plesom prizivale Boginje plodnosti. Neki od tadašnjih pokreta identični su pokretima koji se danas izvode u modernom srednjoistočnom plesu. Postoje zapisi od nulte godine, koji opisuju plesačice sa Nila kao vibrirajuće žene. Postojale su čak i različite vrste plesačica: Gvazi, romske plesačice, koje su bile ulični izvođači bez naročitog obrazovanja. Avalim su se zvale dvorske plesačice. Alimeh je bila obrazovana žena u sferi umetnosti plesa i muzike koja ih je obučavala pokretima u plesu, sviranju instrumenata, recitovanju, računanju i osnovama astronomije. |
Naziv trbušni ples potiče od francuskog izraza Dance Du Ventre, što znači "Ples stomakom". Ovaj ples se naziva još i "Orijentalni ples", odnosno "Ples istoka". Dok ga u Turskoj zovu "Rakkase". Orijentalni ples potiče sa više različitih meridijana. Tragovi postojanja ovog plesa mogu se pronaći u Mesopotamiji, gde su u hramovima pronađene gravure koje ocrtavaju nage plesače. Isti tip ovih gravura pronađen je i u egipatskim hramovima koji datiraju oko 1000 god. p.n.e., kao i u Grčkoj. Mnogi veruju da je ovaj ples nastao kao drevni ritual vezan za plodnost i rađanje deteta. Sveštenice su nekada bile takozvane "svete ljubavnice", koje su svojim plesom prizivale Boginje plodnosti. Neki od tadašnjih pokreta identični su pokretima koji se danas izvode u modernom srednjoistočnom plesu. Postoje zapisi od nulte godine, koji opisuju plesačice sa Nila kao vibrirajuće žene. Postojale su čak i različite vrste plesačica: Gvazi, romske plesačice, koje su bile ulični izvođači bez naročitog obrazovanja. Avalim su se zvale dvorske plesačice. Alimeh je bila obrazovana žena u sferi umetnosti plesa i muzike koja ih je obučavala pokretima u plesu, sviranju instrumenata, recitovanju, računanju i osnovama astronomije. |
|
| |
| Glamurozni Holivud “inspirisala” Mata Hari |
1880-ih, ples zvani "Ples Salome", napravio je bum u Evropi. Ples je bio delimično inspirisan Matom Hari, koja se predstavljala kao trbušna pleasčica, mada je u stvari, više bila slavna striptizeta. U 1890-im, Svetski sajam (World Fair) je predstavio srednjoistočni ples zapadnom svetu. Ovaj ples je, zbog pokreta kukovima nazvan Trbušni ples. U to doba bilo je veoma riskantno govoriti o ženskim kukovima, pa iako je belly (trbuh) bila zvučna reč, to je bilo najdalje dokle su mogli otići, a da izbegnu probleme. Tadašnje plesačice nisu bile obučene poput današnjih. |
Bile su obučene u dugačke haljine (galabia) sa jednostavnim delićem tkanine (maramom) povezanim oko struka. Moderni kostimi pojavili su se mnogo kasnije. Holivud je bio začetnik ove promene. Kao i sve što dolazi iz Holivuda, kostimi su bili mnogo glamurozniji. Stari holivudski filmovi prikazuju žene u dvodelnom kostimu za ples, sastavljenog od šljaštećeg grudnjaka i pojasa. Poslednje dorade na kostimu izvršene su u Egiptu, gde je pojas spušten na kukove. Ovako su pokreti bili znatno izražajniji. U 1920-im Egipat je, sledeći američke korake, počeo da snima filmove se plesačicama. To je bio začetak koreografski osmišljenog plesa na Srednjem Istoku, jer pre toga ples je bio čista improvizacija. Međutim, filmovi su učinili da plesačice, nenaviknute da ponavljaju pokrete, izgledaju nespretno i neorganizovano, iako je među njima bilo mnogo izvrsnih plesačica koje su se individualno mogle zapaziti. |
Neke od najpoznatijih plesačica započele su karijeru u Casino Opera, koji je okupio plesačice kao što su: Samia Gamal, Tahia Kareoka, Nadia Afek... U SAD-u su plesačice počele da koriste veo kao plesni rekvizit, a Samia Gamal je bila prva koja je takav ples predstavila Srednjem Istoku. U stvari, veo je bio ideja njenog koreografa koji je tražio način da što bolje izrazi gracioznost njenih ruku. Nema pisanih dokaza da su pre ovoga plesačice koristile veo za ples, iako su Orijentalni slikari slikali plesačice sa velom u rukama. Teško je reći da li su ove slike, kao i mnoga dela Orijentalnih slikara, bile stvarne ili samo izmišljene. |
|
| |
| Slavne plesačice Kaira |
Pedesetih godina XX veka, noćni klubovi u Kairu rađaju neke od najvećih plesačica svih vremena. Među njima su Souhair Zaki, Naha, Aza Zharif, Nagia Fouad, Nadia Hamdi, Fifi Abdou, i Raqia Hassan. Nagia Fouad je takođe doprinela razvoju koreografije. Iako nije bila ekspert za improvizaciju, imala je smisla za posao i unajmila koreografa. Međutim, u Egiptu, zbog uticaja Islama, došlo je do pada interesovanja za ples. Ali, nova dva mesta postaju veliki centri plesa. Jedno od njih je Bahrein, koji se zbog slabog uticaja Islama, pretvorio u srednjoistočni Las Vegas. Drugi je Liban, na koji Islam takođe nije imao mnogo uticaja.
U Turskoj, trbušni ples više liči na kabare. Plesačice su veoma oskudno odevene u zavodljivim haljinama. SAD su imale uticaj ne samo na korišćenje vela kao plesnog rekvizita, nego i na korišćenje sablji i zmija. Romi su verovatno dali najveći doprinos razvoju plesa. Navari (indijska riječ za Rome) su putovali iz Indije, preko Srednjeg Istoka i Evrope i zaustavili se u Španiji. Mnogi veruju da su Navari preci Gvazi igračica. (izvor: wikipedia)
|
|
| Izumiranje jedne kulture |
Trbušni ples je 70-ih godina u SAD-u zapao u krizu, ali danas se ponovo vraća zahvaljujući filozofiji novog doba i umetnicima poput Šakire. Ipak, na Srednjem Istoku ovaj, vekovima star ples, gubi naklonost publike, uglavnom zbog pravila Islama, ali i zbog činjenice da se mladi okreću ovom plesu tek kad počnu da stare. Oni vide ovaj ples kao ples svojih baka i stoga gube
interesovanje. Iz navedenih razloga čini se da će
odgovornost očuvanja tradicije srednjoistočnog plesa pasti na neke druge zemlje i narode.
Kako John Kelly kaže– “Život je pokret i možemo izabrati da svetu ponudimo svoj jedinstveni ples. To je naš životni ples i, ako mi sami ne plešemo za svoj život, niko drugi neće.“, onda ne dajmo plesu da isčezne iz našeg života! Ženstveno zaplešimo zajedno, onako kako samo mi žene znamo!
michael blue
|
|
|
|
 |
