 |
 |
|
 SVE O DECI |
|
|
 Muzika ima ogroman značaj za razvoj dece. Ona utiče na razvoj njegovih muzičkih i fizičkih sposobnosti, izgrađivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopšte.
Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može značajno doprineti formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno odgovoriti potrebama savremenog društva. Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološki dobro obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom lancu.
Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj, tj. različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovi, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja. Ali, ono što je manje
poznato jeste da razvijanje muzičkih sposobnosti (slušanje muzike, muzičko opažanje, estetsko procenjivanje, muzičke preferencije, muzički ukus, sposobnost izvođenja muzike) posredno i značajno utiče na opšti razvoj.
Muzičkim razvojem utiče se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna interakcija... Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike na razvoj deteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su impozantni.
Prema mišljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija (Ramsey) angažovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih psiho-fizičkih funkcija. U svojoj studiji dokazali su da muzika pomaže razvoju kognitivnih veština u mnogim oblastima. Oni smatraju da muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje, dokazivanje, analiziranje, sintetizovanje, upoređivanje, uočavanje sličnosti i razlika i evaluaciju informacija.
Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta shvataju umetnost pomoću složenijih i tananijih strategija, što ukazuje na povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti razumevanja i estetskog procenjivanja umetničkog dela.
Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uočili da vežbanje u motoričko-muzičkim zadacima poboljšava analitičke sposobnosti dece i dovodi do uspešnosti u socijalnim odnosima sa vršnjacima i odraslima.
Parker (Parker) smatra da se, tzv. vođenim slušanjem, mogu razviti kognitivne veštine klasifikacije, serijacije, razumevana prostornih odnosa.
Šo (Shaw) i Rošerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od velike koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Slušanjem klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenje sviranja nekog instrumenta pokazuje da se uvećava spacijalno (prostorno) rasuđivanje.
Poslednja istraživanje Raušerove na deci predškolskog uzrasta pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila muzičkim aktivnostima u okviru dobro planiranog kurikuluma imaju bolje spacijalno rezonovanje mereno tačnošću i brzinom sređivanja slagalica i lego kocki (njihov učinak je uvećan za 46%).
Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno utiče na specijalno rezonovanje, u većoj meri nego samo slušanje muzike. Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih informacija, tj. dete vidi ruke i čuje zvuke koje proizvodi. Uočena je i povezanost preferencije za složene misaone aktivnosti i kompleksne vidove umetničke muzike- naučnici i matematičari preferiraju umetničku muziku visokog nivoa složenosti.
Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljšanje veštine čitanja posle muzičke obuke.
Rait (Rit) naglašava povezanost muzike i matematike.
Hadžiz (Hagis) je praćenjem rada mozga kroz magnetnu rezonancu utvrdio da su određeni delovi mozga (planum temporale i corpus collosum) veći kod muzičara nego kod onih koji to nisu.
Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angažuje ceo mozak, čime se učenje pospešuje. On smatra da je jedan od najznačajnijih aspekata učenja sviranja angažovanje obe hemisfere mozga pri sviranju.
Bugarski lekar Lozanov je utvrdio da slušanje specifične muzike (muzike sa specifičnim ritmom, naročito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova) izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i moždanih talasa sa taktom muzike.
Muzika se često koristi u razredu kao mehanizam socijalne interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzičkog iskustva sa pojedinim vidovima lične i socijalne kompetencije. Ona nije izvor samo muzičkog razvoja, već je i sredstvo stvaralačkog ispoljavanja deteta, njegovog socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja.
Muzika omogućava detetu da se izrazi i samopotvrdi kroz njemu najbliže aktivnosti: pesmu i igru.
Deca koja su povučena, nekada čak i obeležena kao nedovoljno inteligentna i nemuzikalna, sa oduševljenjem učestvuju u sviranju na instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca. Učestvujući u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh, osećaj za pomoć i saradnju.
Rezultati do kojih su došli naučnici dovoljno govore u prilog značaja muzike za muzički i opšti razvoj deteta. Roditelji moraju od najranijih dana obezbediti svojoj deci muzički podsticajnu sredinu sa iskustvima koja će "hraniti" njihov mozak. Muzika pospešuje funkcionisanje mozga kod kompleksnije matematike i prirodnih nauka, a rezultat toga u budućnosti jeste pojedinac koji će biti konkurentan potrebama savremenog društva.
Ostvarenje muzičkog potencijala ostvaruje se putem podsticajne sredine, usmerenosti porodice na dosledno i kontinuirano podsticanje deteta u okviru odgovarajućeg kulturno-pedagoškog nivoa, kao i kompetentnom muzičkom nastavom. Kompetentna muzička nastava ne podrazumeva samo odgovarajući nastavni kadar već i dobro osmišljene nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja.
Za one koji se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na obrazovanje, navodimo samo neke od teza potvrđenih stotinama istraživanja:
- deca mnogo brže uče reči pevajući ih uz učitelja;
- rezultati postizanja osnovnih veština učenika prvog razreda povećani su kada im je muzika uvršćena u plan i program;
- muzika ubrzava proces učenja;
- muzika poboljšava čitanje i razumevanje pročitanog;
- učenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom postižu bolje rezultate iz istorije i matematike od učenika koji to ne čine;
- sluh i vid istančaniji su kod dece koja se muzički obrazuju;
- poboljšava se učenje stranog jezika kada se u nastavu uključi muzika;
- muzika pomaže razvoju dodatnih sposobnosti.
U školama gde je muzika sastavni deo procesa učenja postoje izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim školama umetnosti nemaju prednost nad čitanjem, pisanjem, matematikom ili prirodnim naukama, već su vešto integrisane u nastavni plan i program, mada se predaju i kao posebni predmeti. Muzikom se podstiču kreativnost i mašta. Deca razmišljaju bistro i kritički u većem stepenu, ako sviraju neki instrument.
Prema našem iskustvu muzika van škole i muzika kao školski predmet predstavljaju za dete dve različite oblasti. Muzika koju dete uči u školi, a pogotovu način na koji je uči, nije usmerena na zadovoljavanje egzistencijalne i ekspresivne potrebe učenika. Naša škola obrazuje i vaspitava budućeg ljubitelja muzike, pri čemu se često zapostavljaju dečji razvoj i muzički zahtevi.
Otuda se javlja potreba intenzivne saradnje muzičkih pedagoga i psihologa, koja je prilično skromna kod nas, na svim stepenima, počevši od predškolskog obrazovanja, preko obrazovanja u osnovnoj do obrazovanja u srednjoj školi. Potrebno je izvršiti premeštanje težišta na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece, među kojima je svakako najvažnije interesovanje i muzička osetljivost.
Posebno je važno kvalitetno psihološko-pedagoško obrazovanje muzičkih pedagoga predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.
I ne zaboravite, muzički angažujte decu od najranijih dana. Roditelji koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih podstiču na stvaralačku aktivnost (vokalnu, motoričku i izvođačku), koji stvaraju okruženje u kome se sluša umetnička muzika - doprineće boljem muzičkom i opštem razvoju deteta. JADRANKA LUKIĆ
|
|
|
 |
