Vest koja će mnoge obradovati je da nove studije pokazuju kako osobe koja rado ogovaraju druge - zdravije žive. Bečki zdravstveni stručnjak, prof. Hadermar Bankhofer, objašnjava da tračarenjem osobe otklanjaju stres, jer se opuštaju vodeći lagane razgovore. Posledica toga je smanjenje krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi. Ali, to nisu sve prednosti ovog interesantnog “leka”! Ogovarajući možete suzbiti probleme sa želucem, delovati preventivno na gastritis, smanjiti napetost u vratu i stabilizovati rad krvotoka i srca. Iako možda zvuči kao kliše, studije su otkrile i da žene radije tračare. Po jednoj od studija je procenjeno da žene dnevno izgovore 23 hiljade reči koje se mogu svrstati u tu kategoriju, dok muškarci izgovore skoro upola manje (12 hiljada). Bankhofer smatra da su radnici, koji se na poslu povremeno okupe i opušteno razgovoraju raspoloženiji za rad, kreativniji i samim tim produktivniji. (Izvor: svetzdravlja.info)
Osećate se umorno, bezvoljno i besno? Imate mnogo briga u poslednje vreme i ne znate kako da se izborite sa svim tim? Ne morate da pijete lekove, dovoljno je da pozovete na kafu onu komšinicu koja je nezvanični nosilac nagrade za najveću lokalnu tračaru. Bar je to ono što predlaže Britansko udruženje psihologa. Oni smatraju da razgovori tog tipa imaju pozitivan uticaj na naše zdravlje. Dogodi  li vam se nekad da se posle dobre trač-partije osećate opuštenije? Britanski psiholozi su sada pronašli naučno objašnjenje za to. Zahvaljujući rezultatima njihovog istraživanja, tračarenje može da postane deo uobičajene čovekove zdravstvene rutine, poput pranja zuba, na primer?! Studija koju su uradili psiholozi otkriva da širenje tračeva iliti tračarenje, ima terapeutsko dejstvo i ljudi se posle toga osećaju značajno bolje. Glasine su način izražavanja emocija - upravo tako se čovek "prazni" od ljutnje i frustracija. (Izvor: krstarica)

Britanski psiholozi su sada pronašli naučno objašnjenje za to. Zahvaljujući rezultatima njihovog istraživanja, tračarenje može da postane deo uobičajene čovekove zdravstvene rutine, poput pranja zuba, na primer?! Studija koju su uradili psiholozi otkriva da širenje tračeva iliti tračarenje, ima terapeutsko dejstvo i ljudi se posle toga osećaju značajno bolje. Glasine su način izražavanja emocija - upravo tako se čovek "prazni" od ljutnje i frustracija.
(Izvor: krstarica)

Evo jednog teksta sa negativnom konotacijom na temu
"tračarenja, ogovaranja, spletkarenja, opanjkavanja"...

Jedna od najgorih osobina koju čovek može posedovati je ogovaranje,  jedna od najvećih štetnosti koju jezik može prouzrokovati.
Stručnjaci kažu da su ogovaranju najsklonije nesigurne osobe,  koje tako kompenzuju ono što same nemaju ili bi želele da imaju.

Uzroci ogovaranja su mnogi, a najčešći razlog je ljutnja, samoodbrana (u pokušaju da se lični ružan čin, odnosno, krivica zamaskira pričom o osobi koja nije prisutna,  pri čemu se izvrću činjenice i barata se  sa poluistinama), samosažaljenje i samohvalisanje (da bi se o dotičnoj osobi stekao utisak kakav ona želi iznoseći lični problem, da bi se učesnici pridobili bez informacije od druge strane, kao i samohvalisanje u cilju podizanja utiska ličnih vrednosti na račun osobe koja se ogovara), prazan život (ne kaže se džabe "Besposlen pop i jariće krsti"), zatim zavist koja bi mogla da bude na prvom mestu itd. Nekada to mogu da budu sasvim bezazleni razgovori koji uz šoljicu kafe mnoge znaju da zabave pričom o tuđem životu, zaboravljajući da "žrtve" ogovaranja možemo biti svi. Psiholozi nas uveravaju da zbog trača ne treba gubiti glavu i padati u vatru, ali i da obično rekla-kazala treba razlikovati od zlonamernog spletkarenja.  Ogovaranje često može da liči na neku društvenu igru, da bude "lepak", koji članove jedne zajednice drži na okupu. Psiholozi, sociolozi i antropolozi se slažu: "zabadanje nosa" u tuđ život je karakteristično za sve, kako za pripadnike primitivnih zajednica, tako i za stanovnike razvijenih zemalja. U malim izolovanim zajednicama, rekla- kazala je i danas jedna forma kontrole, glavno sredstvo za prenošenje informacija. Ogovaranje nije ništa drugo do želja da se omalovaži i ponizi drugi, da se obesnaži njegova čast, devalvira njegov ugled, te da se ismeje pred drugima dok je on odsutan u cilju omalovažavanja te osobe,  ili pokušaja eliminacije kao protivnika . Iako često ne iznosi istinite podatke o osobi koja je predmet ogovaranja, trač može da pruži mnogo informacija o životnoj viziji, moralnim stavovima i pogledima onog ko ga je stvorio i plasirao. Profesor Benvenuto zato kaže: - Ogovaranje predstavlja i jasnu ekspresiju društvene hijerarhije. Na primer: obično kućna pomoćnica ogovara svoju gazdaricu, vrlo retko je suprotno. A upravo u meri, u kojoj neko može da pomisli da će ga trač i ogovaranje približiti i intimizirati sa određenom osobom ili društvenim slojem, u stvari će ga udaljiti. Jer, ogovaranje u suštini retko ko voli.  Iz nezadovoljstva sopstvenim, ljudi počinju da se bave tuđim životom. Na taj način žele da ispune prazninu, "ubiju" dosadu i skrenu pažnju sa svojih na tuđe probleme, propuste, greške. Iako se ogovaranje obično pripisuje ženskom polu, stručnjaci jednoglasno tvrde da žene nisu veće tračare, kao i da su osobe sklone ogovaranju i tračarenju u stvari introvertne, nedruštvene i anksiozne ličnosti, često sa savim realnim razlozima za svoje psihičke poremećaje.  Javne, ali i sve druge ličnosti se s pravom trude i teže da svoj privatni život zadrže za sebe, daleko od radoznalih očiju i ušiju. Ali, ukoliko ste se našli na "meti" osobe koja nadugo i naširoko raspreda priče o vama, vašem životu,  i pošto-poto želi sve da zna i ogovaranjem zloupotrebi, izvrćući činjenice, najefikasniji lek i odbrana je - ravnodušnost. Naravno, između običnog rekla-kazala i zlonamernog spletkarenja i opanjkavanja, postoji velika i suštinska razlika. Zato, na bla, bla, bla, ipak treba biti oprezan, pravilno proceniti situaciju i adekvatno reagovati. (Iz tekstova R. Petrović, Gazali, S.Kurdić, Šipovac)