No1: Rezultati i planovi...
MK: Prošlogodišnji rezulati su bili odlični za prvi put u juniorskom svedskom šampionatu. Dok smo ove godine na reliju u Meksiku došli do sedmog mesta, koje nam je bilo samo misaona imenica prošle. Nadamo se da ćemo uspeti da uđemo u prvih osam, a samim tim i u juniorski šampionat. Vozili smo trke 19. aprila i učestvovali na Reli u Jordanu 24. aprila. Prvi put se vozi u svetskom šampionatu  uopšte, i tamo se nadamo ostvarenju boljeg plasmana.

No1: Jel to znači nove staze, novi problemi?
MK: Apsolutno! Prošle godine smo vozili po prvi put juniorski šampionat. Ove godine neke staze nam se poklapaju. Voze se ponovo. S tim što su Meksiko i Jordan dva relija koja nisam nikada vozio, a na svetskom šampionatu imate samo dva puta prolaz da upoznate stazu i posle ta dva puta treba da date svoj maksimum. Što je mnogo teško. To naši vozači u Srbiji ne znaju, ne shvataju kako je to, jer oni ovde treniraju svaki dan po ceo dan na istim stazama i znaju sve napamet.  Dosta je teško voziti na dva prolaza. Moja prva sezona je bila u evropskom šampionatu gde je dozvoljeno samo tri prolaza, tako da sam se navikao na taj režim.

No1: Kada si počeo da treniraš?
MK: Moja majka je vozila reli i bila  šampion nekadašnje Jugoslavije. Tako da sam od malena u tom sportu prolazio kroz reli, kroz servis pomagajući mehaničarima u radu na automobilima. Mislim da se još tada rodila ljubav! Naravno, logično je bilo kada napunim 18 god. i dobijem dozvolu da nastavim majčinim stopama.

No1: Kako sportske obaveze usklađuješ sa privatnim?
MK: Slabo! Kako se snađem. Ove godine odsutni smo iz Beograda nešto manje od 200 dana, što mu dođe više od pola godine. Odsustvo iz Beograda zbog trka, raznih testova, jer kad ne vozimo trku testiramo automobil, radimo setup na automobilu, idemo u razne reli škole...Ove godine Šveđanin Patrik Sandel, 2006. godine svetski prvak u juniorskoj konkurenciji, vozi za naš tim . Njega koristim da sebe izgradim kao boljeg vozača.

No1: Učiš...
MK: Da, učim od njega, jer je stvarno odličan vozač. Mlad je, samo tri godine stariji od mene, što znači da ima 25-26 god. Njega koristim za testove, slušam njegove savete, jer želim da budem još bolji vozač. Vozim švedski stil koji je mirniji od francuskog, italijanskog...

No1: Taman počnemo priču o laganijim temama, a ti me ponovo vraćaš na automobilizam...
MK: Pa šta ću!? Evo...Slobodno vreme koje mi preostane provodim sa verenicom, dragim prijateljima, porodicom... Koristim ga za fizičke pripreme, uživanje i malo odmora.

No1: Koje su čari Beograda tebe opčinile? Kultura, nacija, ljudi,...
MK: Upravo, sve to. Naš način života, ljudi koji me okružuju... Ne znam da li postoji neko mesto u svetu gde bih mogao da živim. Možda negde gde bi mogao da preselim sve meni drage osobe.

No1: Odnos brat-sestra, brat-brat, da li sve funkcioniše kako treba?
MK: Dok smo živeli u Grčkoj, sestra i ja smo bili osuđeni jedno na drugo. Tamo smo brže  sazreli. Naravno kao svaki brat i sestra, tu su bile svađe, tuče, ali ja sam jači, pa nije bilo većih problema (smeh). Sada smo najbolji drugari. Mlađi brat ima 13 godina i on će biti moj naslednik u skorije vreme. Kad smo bili na Tari dao sam mu da vozi. Video sam da ima smisla, ne plaši se. Centar koji je u planu da izgradi kompanija Interspeed u Alibunaru, centar sigurne i reli vožnje imaće trkačku stazu. Tamo će klinci kao što je on sa već 15-16 godina moći da dođu na kurs, voze automobile i više neće morati da kradu od roditelja,..

No1: Ali neće dobiti dozvolu?
MK: Neće dobiti dozvolu, ali će opet moći da se pripremaju na način na koji ja nisam mogao i većina vozača u Srbiji, kao i u Evropi i svetu. Tako da će već kad napuni 18 godina ovladati svim tehnikama relija, sportske i bezbedne vožnje. Moj plan je da se sa nekih 30 godina povučem iz relija kao takmičar.

No1: Šta ćeš posle?
MK: Posle toga ću se posvetiti baš toj stazi o kojoj pričam...

No1: Kao insturktor?
MK: Kao instruktor, upravo tako! Mnogo vozača koji su bili svetski ili evropski šampioni rade baš to. Povuku se iz relija, ali su i dalje u toj priči.

No1: Kao sportista da li si opterećn modom, stilom, markiranom garderobom...?
MK: Ja sam vezan za sport i gde god da idemo moji koferi su puni timske odeće koja nije niti fensi niti markirana. Tako da nemam problema sa tim. Volim da nosim stvari u kojima se lepo osećam i lepo izgledam. Nisam rob mode! Pošto sam sportski tip, meni je draže da kupim deo za automobil, nego jaknu od 200-300 evra. Što se mode automobila tiče, to pratim i volim.

No1: Koji je tvoj tip devojke? Pitanje s neba pa u rebra. (smeh)
MK: Verenica me je osvojila svojom prirodnošću i zato što je za razliku od mnogih devojaka u Srbiji drugačija, bolja u svakom pogledu! Normalna je, pametna, lepa, kulturna, iz dobre kuće... Ona je 5 godina starija od mene. Nije više klinka! Nema te fazone kao 90 odsto drugih. Bio sam sa raznima, i hvala Bogu što je Srbija takva da mogu da kažem da je muškarac koji ne može da nađe devojku budala. Retke su dobre devojke i treba ih čuvati.

No1: Dosta putuješ zbog sportskih aktivnosti, a da li imaš vremena da odeš negde na odmor?
MK: 15 dana imam i toliko ću iskoristiti početkom juna da odem negde sa svojom dragom i bliskim prijateljima. Najverovatnije u Tursku, Egipat... Tako nešto.

No1: Dobro, a kad će svadba?
MK: Svadbu sam planirao za prošlu godinu, ali zbog obaveza koje sam imao prema trkama, prema testovima i ostalom nisam stigao. Tako da sam je pomerio za početak ove, ali kao što vidite još se ni to nije desilo tako da ostavljamo za kraj 2008., pa ako ni to ne budem uspeo da izvedem, ostaviću za početak sledeće.... I sve tako odlažem za početak 2009. zbog obaveza prema poslu i trkama.

No1: Kako buduća mlada reaguje na odlaganje?
MK: Nas dvoje živimo zajedno već dve godine. Apsolutno nam je sve isto kao u braku, jedino to na papiru bih želeo da imamo i napravimo veselje zbog toga.

No1: Mladi si, a već razmišljaš o braku?
MK: Ja sam od malena bio zaljubljive prirode i dosta sam se iživeo za razliku od svojih vršnjaka, pa čak pojedinaca koji su stariji od mene. Dosta toga sam prošao, video, zezao se i uživao. Smatram da ovo vreme koje sam ja izabrao za sebe, da se posvetim sportu i porodici je posle svega idealno. U dvadesetoj sam se zaljubio u Jovanu i rešio da se smirim.

No1: Jedan period života nisi živeo u Srbiji...
MK: Kratak period od 1996. do početka 1999., kraja 1998. Tri godine smo živeli u Grčkoj. Roditelji su nas poslali tamo prvenstveno da bi naučili jezik, išli smo u američku školu, sestra i ja u kojoj smo shvatili koliko je u stvari taj drugi obrazovni sistem bolji nego naš. Kad smo se vratili, otac je otvorio privatnu gimnaziju koja je po tom sistemu pravljena. Sad kada se prisetim vremena koje smo provodili u gimnaziji... Stvarno su nas mnogo maltretirali, držali nas na kratkom povodcu, prijavljivali roditeljima za svaku malu glupost, a shvatam da je to mnogo boji način nego način po kome naš školski sistem funkcioniše. Od kad smo se vratili, pravo da ti kažem, svuda mogu da odem, putujem dosta, ali nigde drugde ne bih mogao da živim osim u Beogradu.

No1: Pa one koje su dobre, uglavnom su zauzete!?
MK: Ja volim da osvajam i da se borim za ono što želim!

No1: Sportski, nema šta?!
MK: Adrenalinski sam zavisnik. Moram ti reći da nisam verovao u te priče kad sam bio mlađi. Mislio sam da možeš da budeš zavistan od droge, cigareta, alkohola... Sve dok nisam ni sam postao jedan. Sada sve u životu što radim trudim se da ima neku dozu adrenalina i u tome sam sebe pronašao. Lepše je otići na stazu  i pod punim gasom izvozati krug, nego otići u kafanu i opijati se!

No1: Životni moto...
MK: Svako je krojač svoje sudbine i sve se može, ako se iskreno želi! Ako ljudi mogu da odu na Mesec, zašto ja ne bih mogao da uradim nešto što želim?! Evo primera, kad sam počeo da se bavim ovim sportom , pre tri godine, imao sam 105 kg i krenula je priča o svetskom šampionatu. To sam najozbiljnije shvatio i za samo dva meseca smršao 27 kg. Doveo sam se u sportski život! Siguran sam da svako može da uradi ono što poželi.

No1: Neostvarena želja?
Bora Bora letovanje. Mesec dana bez telefona i bez ikoga. Svetski šampionat WRC! Težiću   da ostvarim sve to! To su više planovi, a ne neostvarene želje.

No1: Čemu su te roditelji učili?
MK: Moji roditelji nisu stari, u trendu su! Nikada me nisu ograničavali i pravilno su nas usmeravali.

No1: Poruka za čitaoce...
MK: Ja sam automobilista i moja poruka će biti Don't drink and drive! Nema alkohola i vožnje. Mnogo je mladih kod nas koji vole trke, a to rade na pogrešnim mestima. Tako da pamet u glavu! To je neka moja poruka. Želeo bih da imamo normalan saobraćaj, kulturu u vožnji kao što je u evropskim zemljama, ali s obzirom na naš temperament teško da ćemo to uspeti da ostvarimo!

Intervjuisala: MICHAEL BLUE