Duvanski dim sastavljen je od 4000 sastojaka od kojih nijedan nema pozitivan efekat na ljudski organizam. Od svih sastojaka samo je nikotin taj koji izaziva zavisnost, svi ostali sastojci imaju kancerogeno i druga toksična dejstva. U duvanskom dimu je desetak supstanci koje su prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije svrstane u kancerogene supstance prve vrste. Ugljen monoksid kao i sve druge supstance iz duvanskog dima, oštećuje epitel disajnih puteva direktno, a indirektno ima loš efekat na udaljene organe u organizmu. Pušač je baš zbog prisustva ugljen monoksida u stalnoj hipoksiji. Ko puši ima sopstvenu fabriku ugljen-monoksida u džepu. Jedan gram duvana, za vreme pušenja razvija 60-80 kubnih santimetara ugljen-monoksida. U sastavu dima mogu se naći i čestice radioaktivnog polonijuma- 210, a o štetnom dejstvu radioaktivnih supstanci ne bi trebalo posebno govoriti. Utvrđeno je da polonijuma ima četiri puta više u plućima pušača nego kod nepušača, dok ga u samom epitelu disajnih puteva ima sto puta više. Svaki pušač uskrati sebi 10-15 godina života; 95% obolelih od raka pluća su pušači;25% umrlih od bolesti srca i krvnih sudova su pušači; 75% obolelih od hroničnih obstruktivnih bolesti pluća-HOBP su pušači; trudnice koje uživaju u duvanskom dimu rađaju decu manje telesne mase za 200-300gr u proseku Deca, koja su u stalnom kontaktu sa duvanskim dimom (pasivni pušači), jer su njihovi roditelji aktivni pušači pod većim rizikom su da obole od hroničnih obstruktivnih bolesti pluća -HOBP.
Procenjuje se da godišnje u svetu umre 4 miliona ljudi od bolesti koje su povezane u svom nastanku sa faktorom rizika uživanja duvana i prerađevina od duvana.

Sve do sada izložene činjenice ukazuju da je pušenje veoma složen zdravstveni, socijalni i ekonomski problem i zato je borba protiv pušenja veoma teška i složena, ali kao što iskustvo najbogtijih zemalja pokazuje nije izgubljena. Većina država ulaže ozbiljne napore u rešavanje ovog problema kako bi smanjila broj zavisnika cigareta i drugih prerađevina od duvana. Zdravstvene mere u borbi protiv pušenja su prilično ograničenog uticaja, u poređenju sa snagom mera koje država preduzima za stimulaciju proizvodnje duvana. Donošenjem zakona o zabrani reklamiranja duvana uključujući i sponzorisanje sportskih aktivnosti od strane duvanske industrije; zabrana ili ograničenje pušenja na javnim mestima; ograničenje prodaje cigareta maloletnim licima, kontrola cene duvana; kontrola šverca duvana; dozvoljen sadržaj katrana, nikotina i drugih sastojaka u prerađevinama od duvana; zdravstvena upozorenja na kutijamai; regulisanje prava nepušačai dr., smanjilo je broj aktivnih uživaoca duvanskog dima u našoj zemlji u zadnjih par godina za 5%.

Odluka o prestanku pušenja duvana trebalo bi da bude zasnovana na želji da se zdravlje sačuva kako bi se u životu izbegli bol, patnja, invalidnost i prerana smrt. Taj motiv bi morao biti presudan za svakog razumnog čoveka.

Glavnu odluku o prestanku pušenja donosi sam pojedinac. Nažalost najveći motiv koji rukovodi pojedinca da ostavi duvan je bol i patnja koji se javljaju kada im se desi ozbiljno oštećenje zdravlja koje ugrožava život. Kada pušač donese odluku o prekidu pušenja uglavnom postoje dva načina da se ona ostvari. Samostalna odluka o prestanku pušenja ili uz pomoć stručnjaka. Skoro 40% uživaoca duvanskog dima bezuspešno pokušava da prestane da puši tri ili više puta u toku svog pušačkog staža. Podaci pokazuju da prekid pušenja bez pomoći stručnjaka ima slabu efikasnost, uspešnost maksimalno dostiže do 10%, a obično je od 3% do 7%.Uspešnost farmakoterapijskog metoda je daleko veća i iznosi preko 50% danas. Razni farmakološki preparati preko kojih se kontroliše količina nikotina, ili sa placebo efektom. Žvakaće gume-nikorete, flasteri, inhalatori, muštikle, hipnoza. Najuspešniji i najpoznatiji je lek ziban-antidepresiv, njegov efekat na odvikavanje od pušenja je otkriven kao sporedan pri lečenju depresije, a pokazao se kao dobar lek i metod. Najuspešniji su grupni tretmani predvođeni stručnjacima i bivšim pušačima.

U obrazovnim institucijama, školama, na fakultetima, u zdravstvenim institucijama, svuda treba biti agresivniji u oglašavanju poruka koje upozoravaju na opasnost duvanskog dima i konzumiranju cigareta i drugih prerađevina. Pušenje treba okvalifikovati kao asocijalan i necivilizovan čin i svesti ga na nekulturu.

Velikan Gete napisao je: U pušenju ima zlobne neuljudnosti i drske asocijalnosti.


                                                                                                                                                           dr sc med Gordana Arsić Komljenović