 |
 |
|
 business |
|
| |
|
 oslovni razgovor je
najčešći oblik poslovnog
komuniciranja sa kojim se može obaviti širok krug aktivnosti aplikativnog karaktera. U te
aktivnosti ,na primer, spada:
verbalno pokretanje inicijative
za obavljanje određenih
poslova, razmena informacija i
davanje uputstava, transfer
i difuzija informacija i inovacija,
razrada i provera iznetih predloga
i ideja, itd. Kada vodimo poslovni
razgovor, uglavnom, prezentujemo
ideju koji tim putem želimo da
realizujemo. Što znači da će
ostvarenje tog cilja, odnosno
te ideje, u znatnoj meri zavisiti
od sadržaja i retorskih sposobnosti
onoga koji u poslovnom razgovoru
iznosi svoje mišljenje. |
 |
Spontani i organizovani
----------------------------------------------------------------------------- |
Poslovni razgovori se dele na dve grupe: spontani i pripremljeni (organizovani).
Spontani razgovori, kako sam naziv kaže, su razgovori koji se obavljaju bez posebne saznajne, kulturološke, organizaciono-tehničke, retoričke, psihološke, poslovne ili druge pripreme. Dok se pripremljeni razgovori sprovode po unapred pripremljenom planu iliti scenariju.
Zadržaćemo pažnju čitaocima na jednom karakterističnom modelu po kome se cela sadržina poslovnog razgovora diferencira u nekoliko vremenski i funkcionalno odvojenih faza. To su:
- priprema za razgovor,
- otpočinjanje razgovora,
- informisanje,
- argumentisanje,
- neutralisanje prigovora i
donošenje odluke – završetak razgovora.
U majskom broju pozabavićemo se samo sa prve dve nabrojane stavke, a to su priprema za razgovor i otpočinjanje razgovora. Jer, kao što je poznato prvi utisak je najbitniji, u ovom slučaju izuzimamo vizuelni, jer se fokusiramo na verbalni oblik poslovne kulture.
|
|
|
 |
Priprema za razgovor
------------------------------------------------------------------------------- |
Kako bi se priprema za razgovor kvalitetno obavila, potrebno je da inicijalni učesnik u razgovoru, obezbedi sebi dovoljno vremena, i da samu pripremu obavi planski i sistematizovano. Pripremanje poslovnog razgovora sastoji se iz nekoliko faza. One najbitnije su: analiza problema, utvrđivanje potreba i ciljeva, pokretanje inicijative, globalno planiranje (kroz koje se definiše politika i utvrđuje strategija i taktika poslovnog razgovora), operativno planiranje (kojim se utvrđuju -poslovi i zadaci, potrebne informacije, termini, potrebni kadrovi i materijalna dobra), sastavljanje misaonog scenarija poslovnog razgovora, projektovanje radnog koncepta planiranog razgovora, retorička priprema i stilizacija opredeljenog razgovora, konceptiranje početka i kraja razgovora, provera koncepta planiranog razgovora, proba planiranog razgovora. Proba planiranog razgovora se može izvesti:
1. kao misaoni proces u glavi komunikatora, u okviru koga se ponavljaju i pamte glavne misli, pojmovi i druge relevantne odrednice planiranog razgovora,
2. kao glavna proba, uz eventualnu pomoć ogledala i/ili audio snimka, ili
3. kao simulacija razgovora sa sparing partnerom (kolegom, prijateljem, članom rodbine i sl.), u okviru koje se iscenira i vodi pretpostavljeni poslovni razgovor. |
|
| |
|
|
Početak poslovnog razgovora
------------------------------------------------------------------------------- |
Narodna poslovica glasi: “Po jutru se dan poznaje.”, što znači da i početni nastup u poslovnom razgovoru često opredeljuje njegovo dalje odvijanje i uspešan ili neuspešan zadatak. Da se ne bi napravila početna greška u koracima, u svakom slučaju, početku poslovnog razgovora treba pokloniti posebnu pažnju. Cilj je na početku privući pažnju recipijenta, odnosno, osobe koja sluša vaše izlaganje; uspostaviti kontakt sa sagovornikom (sagovornicima); stvoriti prijatnu i stvaralačku atmosferu; pobuditi interes za nastavak kontakta, realizaciju i uspešno završavanje razgovora.
Kako je početak poslovnog razgovora složen proces, često je komunikator napet, što može prouzrokovati nesporazume ili nepoverenje među sagovornicima. U cilju otklanjanja pomenutih komunikacionih barijera, često se koriste neke od proverenih tehnika otpočinjanja razgovora. Napomenućemo neke:
- Metoda razbijanja napetosti – sastoji se u tome da se sagovorniku u startu uputi nekoliko prijatnih, prigodnih ličnih zapažanja, neki kompliment ili primerena šala.
- Metod zakačinjanja – je sistem otpočinjanja razgovora u kome komunikator na početku izvodi neku analogiju (podseća recipijenta) na neki raniji zajednički događaj ili poznato zbivanje i/ili okolnosti, čime se takođe otklanja početna napetost ili dosada.
- Metod provociranja mašte – je pogodan da se uspešno otpočne razgovor sa ambicioznim ili nadobudnim sagovornikom, pred kojim se namerno u startu otvori nekoliko pitanja za koja je on zainteresovan. Takav sagovornik će se iscrpeti u objašnjenju tih pitanja i dokazivanju svojih stavova, da bi potom u drugom delu razgovora, emotivno opušten i zadovoljan, predstavljao pogodnog sagovornika za uspešno završavanje opredeljenog posla.
- Metod direktnog pristupa – ponekad je najdelotvorniji, posebno u slučaju kad sagovornici nemaju dovoljno vremena za duži razgovor, ili kada komunikator želi da ostavi autoritativan utisak na recipijenta. Ovaj metod se sastoji u tome da sagovornici odmah po uspostavljanju kontakta prelaze na stvar, bez posebne retoričke ili psihološke pripreme. Michael Blue |
|
|
|
 |
