 |
 |
|
 business |
| Ja sam žrtva mobinga! |
Kada se u društvu povede priča o mobingu, u početku svi stidljivo sležu ramenima i zagledaju se, ne shvatajući o čemu se zapravo radi. To je tako dok neko ne poveže mobing sa maltretiranjem i diskriminacijom na poslu. Posle tog momenta priča dobija sasvim drugačiji tok. Od monotonog dijaloga dolazi se do dinamične i konstruktivne rasprave. Svako ima neko svoje loše iskustvo vezano za radno mesto i to je prilika da se kroz priču ispovedanjem oslobodite tereta koji vas pritiska. |
 |
|
Fenomen mobinga, verovatno star koliko i društvo, predstavlja psiho-fizičko maltretiranje potčinjenih ili pretpostavljenih na radnom mestu u određenom vremenskom periodu . Najteže je boriti se protiv nevidljivog neprijatelja. Sada kada je termin mobing dosta odomaćen i kada se ljudi sve više upoznaju sa njim, lakše će biti da se nađe rešenje za posledice koje on izaziva. Činjenica je da mobing u nekom svom obliku živi svuda oko nas. Zajedno sa tranzicijom, kao ajkule koje prateći turistički brod u potrazi za hranom dolaze do plaže, na tržištu su se pojavile privatne firme koje se hrane zaposlenima. Najveći paradoks u Srbiji je što su po tom pitanju najgore domaće privatne firme. U firmama gde je strani vlasnik, direktori se drže zakona i standarda koji važe u njihovim zemljama i u kojima je problem mobinga odavno definisan. Što se tiče zaštite radnika kod nas, po ovom pitanju nemamo se baš čime ni pohvaliti. Naš zakon o radu u tački 5, članovi od 18 do 23 poziva na zabranu svih vidova diskriminacije. Tako u članu 18, Zakona o radu Republike Srbije stoji: |
 |
|
 |
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. |
|
 |
U vreme pisanja ovog zakona termin mobing je već bio dosta izgrađen i korišćen u inostranstvu, tako da je na štetu zaposlenih što još nije našao svoje pravo mesto.
Kako su na zapadu uspeli da imenuju problem, a samim tim i da započnu obračun sa istim, tako je i kod nas neophodno da se izvrši izmena i dopuna zakona o radu. Nigde kod nas, ispravite me ako grešim, nisu definisane sledeće stvari:
- Žrtvi mobinga nije dozvoljeno da iznosi svoje mišljenje. Naime, sloboda izražavanja na radnom mestu nije problem Zakona o radu,
- Žrtva mobinga može biti izolovana od ostatka firme. U zakonu piše da je poslodavac dužan da obezbedi uslove rada i organizuje zaposlenom rad , ali ne piše da li se ti uslovi između zaposlenih mogu ili ne mogu razlikovati niti da li je dozvoljena izolacija pojedinaca,
- Žrtva mobinga može biti prisiljena da obavlja poslove ispod stručne spreme za koju je zaposlena , a koje za nju predstavljaju ponižavanje. Zakon o radu nije definisao da li saobraćajni inženjer npr. može da dođe u situaciju (da dobije zadatak od poslodavca) da istovara kamion (što je posao fizičkih radnika) pošto je zadužen za transport.
- Bez obzira na kvalitet rada, žrtva mobinga može biti izložena strogim kontrolama, kritikama i slabom ocenjivanju.
|
 |
|
Žrtve mobinga su izložene čak i drastičnijim vidovima maltretiranja od gore navedenih. Najveći problem koji se javlja je i to što žrtve mobinga nisu i jedine žrtve. Svi oni imaju decu, porodice i raspoloženje doneto sa posla, oni šire po celoj kući. To je dokaz da od mobinga ne strada pojedinac, već strada cela porodica.
Za društvo je od presudnog značaja da se stalnim edukacijama i prevencijama upozori na uticaj i postojanje ovakvog problema, a zatim i da se konkretnijim zakonskim rešenjima ova oblast stavi pod kontrolu. Mihajlo Ašćerić
|
|
 |
|
|
|
 |
