 |
 |
|
 nežno lepi |
|
Kako deluju antiperspiranti,
a kako dezodoransi? |
 |
Jedinjenja aluminijuma, koji se koriste kao antiperspiranti, su aluminijum hlorhidrat i aluminijum cirkonijum. Jednom kada uđe u organizam, aluminijumski deo molekula jonizira, formirajući slobodan ili radikalni aluminijum (A1+++). On lako prolazi kroz membrane ćelija i formira fizičku barijeru koju, kada se rastvori, selektivno apsorbuju jetra, bubrezi, mozak, koštana srž. Ova koncentracija aluminijuma je izvor zabrinutosti u medicinskoj zajednici koja je pokrenula niz istraživanja koja se bave uticajem aluminijuma na Alchajmerovu bolest i rak dojke.
Antiperspiranti i dezodoransi se koriste za kontrolu znojenja i neprijatnih mirisa.
Antiperspiranti smanjuju nivo sekrecije ekrinih i apokrinih žlezda blokirajući znojne kanale. Najčešće supstance koje to rade su soli aluminijuma i cinka, koje se korsite u koncentraciji od 12 do 20 procenata. Dezodoranski sadrže mirisne supstance koje maskiraju neprijatne mirise, kao i antibiotike koji eliminišu bakterije. Kao i soli aluminijuma, i antibakterijski agensi u dezodoransu uključuju različite soli cinka i antibiotik širokog spektra, neomicin. |
 |
 |
|
| Šta kaže nauka... |
 |
 |
Istraživanje Fred Hačinson istraživačkog centra u Sietlu iz 2002. godine bavilo se mogućom vezom između raka dojke i korišćenja antiperspiranata. U istraživanju je učestvovalo više od 1600 žena, zdravih (793) i obolelih (810) od raka dojke, uzrasta između 20 i 74 godine.
Neka od pitanja su bila i: da li ste ikada redovno, u dužem periodu koristili antiperspirante; da li ste ikada redovno koristili samo antiperspirante (nasuprot dezodoransima ili proizvodima na bazi talka); da li redovno, odmah nakon brijanja ispod pazuha, odnosno nakon sat ili manje vremena, koristite antiperspirante. Ista pitanja su bila i za korišćenje dezodoransa.
Istraživači su oktrili da žene redovno koriste antiperspirante ili dezodoranse u određenim periodima života. Više od 90% žena u obe grupe koristi neku vrstu odstranjivanja dlačica ispod pazuha, najčešće brijanje. Više od trećine njih u obe grupe je koristilo dezodorans ili antiperspirant manje od sat vremena nakon brijanja. Kada su uporedili odgovore ove dve grupe, istraživači nisu pronašli dokaz o povećanom riziku od raka dojke i: korišćenja antiperspiranata ili dezodoransa; njihovog korišćenja odmah nakon brijanja, načina brijanja. Istraživači veruju da su njihovi zaključci pouzdani jer su dobijeni na osnovu istraživanja na reprezentativnom uzorku.
Drugo jedno istraživanje iz 2003. godine se bavilo učestalošću brijanja predela ispod pazuha i korišćenja antiperspiranata na uzorku od 437 žena koje su se izlečile od ove opake bolesti. Istraživanje je otrkilo da su žene koje su počele da koriste antiperspirante i briju se ispod pazuha pre 16. godine ranije obolevale od raka dojke od onih koje su ove higijenske navike počele da primenjuju u kasnijem životnom dobu. Iako ovo istraživanje sugeriše da može da se dovede u vezu korišćenje antiperspiranata i oboljevanje od raka dojke, ono ne sugeriše ubedljivu vezu između pomenutih higijenskih navika i raka dojke. Potrebna su dodatna istraživanja koja bi uključila i druge faktore da bi bolje objasnila ovu vezu. |
|
| |
|
 |
Neka istraživanja su se fokusirala na određena zaštitna sredstva (parabene) koji se koriste u dezodoransima i antiperspirantima, kao i u drugim kozmetičkim proizvodima, hrani i farmaceutskim proizvodima. Parabeni podražavaju aktivnost estrogena u ćelijama organizma. Kako estrogen utiče na rast ćelija raka dojke, neki naučnici pretpostavljaju da korišćenje dezodoransa, odnosno antiperspiranata koji sadrže ove sastojke, mogu da dovedu do akumulacije parabena u tkivu dojki, što opet može da doprinese razvoju bolesti. Ovu hipotezu podržava istraživanje iz prošle godine u kojem je paraben otkriven u 18 od 20 uzoraka tkiva uzetih na analizu iz tumora. Ovo istraživanje nije dokazalo da je paraben uzrok pojave tumora na dojkama. Autori ovog istraživanja nisu analizirali zdravo tkivo dojke ili tkiva drugih delova tela, te tako nisu dokazali da se paraben nalazi samo u tkivu dojke zahvaćenom kancerom. Ovo istraživanje nije ni identifikovalo izvor parabena, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi da ovaj paraben potiče samo od antiperspiranata/dezodoransa. Potrebna su dodatna istraživanja na ovu temu da bi se doneli ozbiljniji zaključci.
Dr Filipa D. Darbi, molekularni biolog sa Riding univerziteta u Velikoj Britaniji, u tekstu koji je objavila u Evropskom časopisu za prevenciju kancera, 2001, razmatrajući vezu između antiperspiranata i raka dojke, navodi sledeće.
Novo, neistraženo, ali sasvim moguće objašnjenje jednog od uzroka raka dojke je korišćenje kozmetičkih proizvoda u predelu ispod pazuha. Hemikalije koje sadrže ovi proizvodi se stavljaju na predeo ispod pazuha koji se graniči sa predelom dojke, redovno, u dužem vremenskom periodu. Oni se ne ispiraju, već ostaju stalno na koži. Devojčice sve ranije počinju da ih primenjuju, čak i u periodu pre puberteta, a sve je više i muškaraca koji koriste antiperspirante. Iako ovi proizvodi potpadaju pod kategoriju lekova koji se prodaju bez lekarskog recepta, ne postoje upozorenja na pakovanju o sigurnosti upotrebe, odnosno da li sadrže hemikalije koje su sigurne za dugotrajno korišćenje dece pre puberteta.
Ukoliko antiperspiranti i dezodoransi stvarno predstavljaju rizik za rak dojke, onda bi naučnicima bio izazov da identifikuje specifične hemikalije koje bi bile proglašene za “glavnog krivca”. Svi sastojci ovih proizvoda bi morali biti testirani, dok bi se dugotrajni efekti morali istraživati retrospektivno. |
Novo, neistraženo, ali sasvim moguće objašnjenje jednog od uzroka raka dojke je korišćenje kozmetičkih proizvoda u predelu ispod pazuha. |
 |
| |
|
Antiperspiranti sadrže komponente koje blokiraju znojne kanale, ne dozvoljavajući znoju da se pojavi na površini kože. Glavni aktivni agensi antiperspiranata su metalne soli, pre svega aluminijum hlorhidrat i aluminijum cirkonijum hlorhidrat glicinski kompleks. Veruje se da oni formiraju fizičku barijeru na vrhu znojnog kanala koji je sastavljen od taloga soli i oštećenih ćelija. Komponente dezodoransa su antimikrobski agensi koji ubijaju bakterije na površini kože. Pošto je reč o bakterijama koje su “zaslužne” za neprijatan miris znoja, dezodoransi su napravljeni tako da eliminišu ovaj “miris”. Takođe, pošto je potrebno da ovi proizvodi imaju dužu trajnost, njima se dodaju različiti konzervansi, posebno stikovima, roll-on dezodoransima i dezodoransima u obliku kreme, da bi se sprečio razvoj mikroba i gljivica.
Najjednostavnije objašnjenje koje dovodi u vezu ove proizvode i rak dojke jeste da oni deluju tako da redovno “snabdevaju” ovu oblast komponentama koje su sposobne za inicijaciju i promociju raka dojke. Takođe, moguće je da postoji interakcija sa drugim fiziološkim, dijetetskim i agensima iz životne sredine, a da je kozmetika o kojoj je reč samo poslednja u lancu koja “pokreće” razvoj raka dojke.
|
 |
|
|
Inicijacija bi uključivala agense sposobne da utiču na DNK, odnosno da je oštećuju. Aktivni agensi antiperspiranata su alumijiumove i cirkonijumove soli. Postoje dokazi da aluminijum može da utiče na DNK (istraživanja Karlika iz 1980. i Ahmada iz 1996.). Postoje i izveštaji o akumulacijialuminijuma u tkivu dojke kod ljudi, ali i kod oglednih miševa.
U razvoju raka dojke bi najpre mogle da imaju ulogu one komponente koje deluju kao estrogeni. Pre svega, reč je o parabenima (istraživanje pomenuto u tekstu), iako su ljudi izloženi različitim vrstama hemijskog zagađenja koje imitira estrogene, uključujući i DDT, polihlorinske bifenile itd.
Da bi se sve ove tvrdnje koje su iznete na nivou hipoteze potvrdile, potreban je veliki broj ozbiljnih istraživanja na ovu temu.
(Izvor: NCI – National Cancer Institute – Nacionalni institut za rak, SAD, na osnovu sledećih tekstova: Dž. Džons: Da li glasine mogu da uzrokuju rak, Časopis Nacionalnog instituta za rak, 2000. godina; PD Darbri, Kozmetika za ispod pazuha i rak dojke, Časopis za primenjenu toksikologiju, 2003. godina; DK Mirik, DB Tomas, Korišćenje antiperspiranata I rizik od raka dojke, Časopis Nacionalnog instituta za rak, 2002; KG Mek Gart, Dijagnostikovanje raka dojke u ranijoj životnoj dobi u vezi sa češćim korišćenjem antiperspiranata/dezodoransa i brijanja dlačica ispod pazuha, 2003; PW Harvi, DJ Everet, Značaj detekcije estera p-hidroksibenzoinske kiseline (parabena) u humanom tumoru dojke, Časopis za primenjenu toksikologiju, 2004; PD Darbre, A. Aldžarah, WR Miler, Koncentracije parabena u humanim tumorima dojke, Časopis za primenjenu toksikologiju, 2004.) michael blue |
|
|
 |
